Postoji rasprostranjeno uverenje da putovanje na duge relacije troši vozilo više od svakodnevne vožnje. U stvarnosti je često obrnuto, jer motor na otvorenom putu radi u ravnomernom režimu, na radnoj temperaturi, bez stalnog paljenja i gašenja koje je najzahtevnije. Ono što dugo putovanje zaista radi je nešto drugo, ono otkriva slabosti koje u gradskoj vožnji ne dolaze do izražaja. Sistem za hlađenje koji jedva izlazi na kraj u gradu popusti tek na dugom usponu po vrućini. Guma sa oštećenim bokom izdrži hiljadu kilometara po gradu, a pukne na dvesta kilometara na sat. Akumulator koji je već slab pali auto svakog jutra kod kuće, a odbije da to uradi na pumpi na pola puta. Zbog toga se priprema za put ne svodi na sipanje goriva nego na proveru onoga što trpi najveće opterećenje.
Scenario koji se ponavlja izgleda ovako. Porodica planira put, auto je servisiran pre godinu dana i vozi normalno. Postoji jedan zvuk pri kočenju koji se javlja povremeno, ali samo kada je hladno, pa je zaključeno da nije ništa. Postoji i lampica koja se upali pa se ugasi. Na putu, posle nekoliko sati vožnje i nekoliko dužih nizbrdica, taj zvuk preraste u metalno struganje, a pedala postane meka. Ono što se desilo nije nastalo tog dana. Pločice su bile pri kraju mesecima, a dugotrajno kočenje na nizbrdici je samo ubrzalo ono što je već teklo. Isto važi i za lampicu, jer povremeno paljenje znači da je greška zabeležena i da postoji, samo se ne javlja stalno. Zbog toga se pre puta radi provera, a najbrži način da se vidi šta je zapisano u sistemu je kompjuterska dijagnostika vozila, jer ona pokazuje i greške koje trenutno nisu vidljive.
Kod dugih putovanja gume nose najveći rizik, i to iz nekoliko razloga. Prvi je pritisak, jer nedovoljno napumpana guma se pri velikoj brzini pregreva, a pregrevanje je glavni uzrok pucanja. Pritisak se proverava na hladnoj gumi i podešava prema opterećenju, kada je auto pun putnika i prtljaga, potreban je viši pritisak nego kada vozite sami. Drugi je dubina šare, jer na mokrom kolovozu plitka šara ne uspeva da odvede vodu, pa se javlja klizanje. Treći je starost gume, jer guma stari i kada se malo koristi, pa posle nekoliko godina gubi elastičnost bez obzira na šaru. Četvrti su oštećenja na boku, ispupčenja, posekotine i tragovi udara o ivičnjak, i to je najozbiljniji znak jer bok nema ojačanje kao gazeći sloj. Peti je rezervni točak, koji se proverava zajedno sa ostalima, jer se otkriva da je prazan tek kada zatreba.
Iako se u gradu koči češće, na dugim putovanjima kočnice trpe drugačije opterećenje. Na dužim nizbrdicama se koči dugo i neprekidno, pa se sistem zagreva znatno više nego pri kratkim gradskim kočenjima. Kada se pregreje, javlja se pad efikasnosti, dakle pedala postaje mekša a put zaustavljanja duži. Zbog toga se pre puta gleda nekoliko stvari. Debljina pločica i stanje diskova. Nivo kočione tečnosti, ali i njena starost, jer ta tečnost s vremenom upija vlagu, a vlaga pri zagrevanju stvara paru u sistemu i to je jedan od najopasnijih scenarija. Osećaj pedale, da li je čvrsta ili propada. Vučenje u stranu pri kočenju, koje ukazuje na neravnomeran rad. Uz to ide i tehnika vožnje, na dugoj nizbrdici se koristi niži stepen prenosa i motorna kočnica umesto stalnog pritiskanja pedale.
Pregrevanje je jedan od najčešćih razloga zbog kojih vozilo stane na putu, i skoro uvek se dešava u istim uslovima, leti, na usponu, sa punim autom i uključenom klimom. To je trenutak kada sistem radi na maksimumu, pa i mala slabost postane vidljiva. Ono što se proverava pre puta je nivo rashladne tečnosti i njeno stanje, jer stara tečnost gubi svojstva i slabije prenosi toplotu. Zatim creva, da nisu ispucala, tvrda ili mekana i naduvana. Zatim hladnjak, koji se sa prednje strane često zapuši insektima, prašinom i lišćem, pa protok vazduha padne. Zatim ventilator, koji mora da se uključi kada temperatura poraste. I na kraju tragovi curenja, beličaste ili obojene naslage oko creva i ispod vozila. Ako se na putu temperatura ipak podigne, ne otvara se čep dok je motor vreo, nego se staje i čeka.
Kod motornog ulja se često gleda samo nivo, a bitno je i koliko je pređeno od poslednje zamene. Na dugom putu motor radi satima, pa se traži ulje koje ima još dovoljno resursa, a ne ono kome je ostalo par stotina kilometara do zamene. Nivo se proverava na ravnoj podlozi i hladnom motoru, i to je provera koja traje minut. Uz ulje idu i filteri, filter vazduha, koji utiče na rad motora i na potrošnju, i filter goriva, koji je posebno važan kod dizel motora, jer zapušen filter daje gubitak snage koji se javlja baš pri opterećenju. Tu je i filter kabine, koji ne utiče na kvar ali utiče na disanje u autu tokom dugih sati. Praktično pravilo je jednostavno. Ako je servis blizu, uradi se pre puta, a ne posle, jer se time izbegava da se interval potroši baš na najtežoj deonici.
Akumulator retko otkaže postepeno, on obično radi dok jednog jutra ne odbije da upali. Zbog toga se proverava unapred, i to nekoliko stvari. Prva je starost, jer posle određenog broja godina kapacitet opada bez obzira na izgled. Druga su klеme, da su čiste i pritegnute, jer zelenkasta naslaga stvara otpor i pravi probleme koji izgledaju kao kvar elektronike. Treća je ponašanje pri paljenju, da li se motor pokreće energično ili se čuje sporo okretanje. Četvrta je rad alternatora, jer akumulator koji se ne puni kako treba isprazni se na putu, naročito noću sa uključenim svetlima, klimom i grejanjem sedišta. Peta je osvetljenje, sva svetla, migavci i stop svetla, jer se to proverava za dva minuta uz nečiju pomoć, a na putu se otkrije u najgorem trenutku. Kod svega što ima veze sa elektrikom, sitna provera pre puta štedi ozbiljno vreme, a stanje sistema najbolje pokaže provera autoelektrike i napajanja.
Klima uređaj je sistem koji se koristi sezonski, pa se kvar otkriva tek kada zatreba. Nekoliko stvari vredi znati. Prvo, klima gubi gas postepeno, i to je normalno, pa posle nekoliko godina hladi slabije bez ijednog kvara. Drugo, sistem se ne dopunjava napamet nego se prvo proveri da li negde curi, jer se u suprotnom novi gas izgubi za nekoliko meseci. Treće, klimu treba uključivati i zimi povremeno, jer se time podmazuju zaptivke i kompresor, a to sprečava da se sistem isprazni. Četvrto, neprijatan miris pri uključivanju ne znači kvar nego najčešće zaprljan isparivač i filter, i to se rešava čišćenjem. Peto, klima koja radi loše opterećuje motor i povećava potrošnju. Zbog toga se pre letnjeg putovanja klima proverava zajedno sa ostatkom, a ne kada se već sedi u vrelom autu na autoputu.
Pun auto se ponaša drugačije, i to se često potceni. Prvo, put zaustavljanja se produžava, jer se ista kočnica bori sa većom masom. Drugo, vozilo je tromije u krivini i osetljivije na bočni vetar, naročito sa krovnim nosačem. Treće, pritisak u gumama mora biti prilagođen opterećenju, i to piše u uputstvu vozila. Četvrto, teret se slaže tako da teže stvari idu nisko i napred, uz naslon zadnjih sedišta, jer teret koji je visoko podiže težište, a teret koji je pozadi rasterećuje prednju osovinu. Peto, ništa teško se ne ostavlja slobodno u putničkom prostoru, jer pri naglom kočenju predmet nastavlja da se kreće. Šesto, krovni nosač i kutija povećavaju potrošnju i menjaju ponašanje vozila, pa se brzina prilagođava. Sve to zajedno menja vožnju više nego što ljudi očekuju.
Pored obavezne opreme, postoji lista stvari koje su na dugom putu vredele mnogo puta. Prva je ispravan rezervni točak sa dizalicom i ključem, i to proveren, a ne pretpostavljen. Druga je kabl za paljenje ili prenosivi starter. Treća je litar ulja koji odgovara vašem motoru i malo rashladne tečnosti. Četvrta je voda, i za putnike i za sistem. Peta je osnovni alat, par ključeva, izolir traka i baterijska lampa. Šesta je rezervni komplet sijalica. Sedma su dokumenta, saobraćajna, vozačka, polisa osiguranja i, za inostranstvo, odgovarajući papiri. Osma su brojevi za pomoć na putu, upisani u telefon pre polaska, jer se u trenutku kvara ne traži po internetu. Deveta je punjač za telefon, jer je telefon jedini alat kojim rešavate sve ostalo.
Ako se na putu javi problem, redosled poteza je važan. Prvo, skloniti vozilo sa kolovoza, po mogućstvu na zaustavnu traku ili što dalje od saobraćaja. Drugo, uključiti sva četiri migavca. Treće, obući reflektujući prsluk pre izlaska iz vozila, a ne posle. Četvrto, izvesti putnike na bezbednu stranu, iza zaštitne ograde, a ne ostavljati ih u vozilu na traci. Peto, postaviti trougao na propisanu udaljenost. Šesto, ne pokušavati popravku na traci autoputa. Sedmo, tačno opisati gde se nalazite, put, smer, kilometar ili najbliži izlaz, jer to najviše ubrzava dolazak pomoći. Kada vozilo ne sme dalje da se vozi, jedino ispravno rešenje je transport, a to pokriva šlep služba dostupna u svako doba, i u zemlji i na dužim relacijama.
Kada se sve svede na praksu, priprema je kratka. Proveriti pritisak i stanje svih guma, uključujući rezervni. Pogledati nivo ulja, rashladne tečnosti i tečnosti za brisače. Proveriti kočnice po osećaju i po zvuku. Uveriti se da sva svetla rade. Proveriti brisače, jer se loši brisači otkriju pri prvom pljusku na autoputu. Uraditi dijagnostiku ako je bilo koja lampica paljena u poslednje vreme. Uraditi servis pre puta ako je blizu. Rasporediti teret kako treba. Spakovati osnovnu opremu i dokumenta. To je zajedno pola sata, a alternativa je nekoliko sati na ivici puta, sa porodicom u autu i sa troškom koji je uvek veći nego kod kuće. Zbog toga se pregled pred put isplati više od bilo koje druge provere u godini, a najlakše se obavi kroz zakazivanje termina za servis nekoliko dana ranije, dok ima vremena da se nešto i popravi.
